Aktivno angažovani zaposleni, prizor kakav se može poželeti u svakoj kompaniji. Direktori u današnjim preduzećima najviše vole da vide svoje zaposlene aktivno angažovane na svom radnom mestu, jer su svesni da zaposleni koji sa entuzijazmom obavljaju svoj posao vuku celu organizaciju napred svojom energijom, idejama, inovacijama. U vreme iznenadnih, nepredvidivih tržišnih kretanja, moderno preduzeće mora biti sposobno da se prilagodi promenama gotovo istog trenutka kada one nastanu, jer u suprotnom pritisak globalne konkurencije ih može istisnuti sa tržišta velikom brzinom. Da bi se jedno moderno preduzeće spremno suočilo sa ovakvim tržišnim promenama ili čak svojim inovacijama menjalo tržišne uslove i izbilo ispred konkurencije, potrebno je da ima što više kvalitetnih, aktivno angažovanih zaposlenih u svojim redovima.

Nasuprot ovoj grupi zaposlenih, postoji i deo radne snage koji svoj dolazak na posao smatra isključivo obavezom i rade onoliko koliko je dovoljno da opravdaju svoje prisustvo na radnom mestu. Lideru moderne organizacije ovakvi zaposleni mogu delovati kao teret za celokupno preduzeće, jer svojim neangažovanjem na radnom mestu mogu raditi upravo suprotno od interesa preduzeća u kojem su zaposleni.

Pored ove dve grupe zaposlenih postoji i grupa zaposlenih koji ne spadaju ni u jednu ni u drugu grupu, već se nalaze negde između aktivne angažovanosti na poslu i potpune mentalne odsutnosti. Ova grupa zaposlenih je od posebnog interesa za današnje menadžere jer je ljude iz ove grupe lakše podstaći i konvertovati u grupu aktivno angažovanih radnika.

Na osnovu studije koju su Steelcase i Ipsos sproveli 2016. godine u 17 vodećih ekonomija sveta, dolazimo do podatka da je 34% zaposlenih aktivno angažovano u radu u svojoj organizaciji, dok je 37% zaposlenih u ovim organizacijama “odsutno” sa svog radnog mesta, a preostalih 29% je u srednjoj grupi.

Ova studija osvetljava pet ključnih faktora za razumevanje na koji način svaka od ovih grupa zaposlenih doživljava organizaciju u kojoj radi i njihovo zadovoljstvo radnim mestom.

Angažovanje zaposlenih i njihovo zadovoljstvo imaju pozitivnu korelaciju.

Podaci pokazuju da se zaposleni koji su izuzetno zadovoljni sa različitim aspektima svog radnog mesta takođe više angažuju na poslu. Pored toga, samo 13 procenata radnika na globalnom nivou se mogu svrstati u visoko zadovoljne i izuzetno angažovane na radnom mestu. Suprotno je takođe istinito: 11 posto zaposlenih su veoma nezadovoljni svojim kancelarijama, i izuzetno neangažovani na svom radnom mestu.

Neprijatno pitanje koje nameću ovi podaci jeste da li sav napor koji angažovani zaposleni ulože u organizaciju biva poništen od strane njihovih kolega koji na poslu nisu angažovani? Sa druge strane, ono što je pozitivno u ovoj analizi je postojanje korelacije između angažovanosti zaposlenih i njihovog zadovoljstva radnom sredinom. Ovo implicira da je potrebno integrisati promenu i prilagođenje radnog okruženja sa strategijom za povećanje nivoa angažovanosti celokupne radne snage unutar organizacije.

Angažovani zaposleni imaju više kontrole nad svojim svakodnevnim iskustvima na poslu.

Angažovane zaposlene karatkeriše viši stepen izbora nad mestom i načinom rada, kao i mogućnost privatnosti kada im je potrebna. Oni su osnaženi, kako organizacionim rešenjima, tako i različitim prostorima koji su im dostupni. Prostorima unutar njihovog radnog mesta koji im omogućuju da odluče gde i kako će raditi. Ovo znači da imaju kontrolu nad svojom potrebom za privatnošću kako bi radili pod punom koncentracijom. Dok im je sa druge strane omogućen timski rad bez prekida i remećenja.

Najveći broj aktivno angažovanih zaposlenih se nalazi unutar organizacija koje ohrabruju dvosmernu komunikaciju, dozvoljavaju pristup ažurnim informacijama o organizaciji i omogućavaju ljudima da slobodno iznose svoje ideje. Ovaj podatak sugeriše da ključan princip pri dizajniranju poslovnog prostora mora biti stvaranje prostora raznovrsnih namena. Prostora za individualni i grupni rad, mesta za stacionarne i mobilne zaposlene, kao i jasno preciziranje nivoa autonomije koja bi omogućila zaposlenima da donose odluke o najefikasnijem načinu za izvršenje svojih radnih zadataka.

Statični vidovi tehnologije su dvostruko više prisutni od mobilne tehnologije.

Iako danas gotovo svako poseduje neku vrstu mobilnog uređaja za ličnu upotrebu, ovaj trend se ne odražava u vrsti tehnologije kojom preduzeća opremaju svoje zaposlene. Ispitanici u ovoj studiji prijavljuju da su njihova radna mesta opremljena sa dvaput više fiksne tehnologije nego mobilne tehnologije. Ovaj fenomen se može objasniti na dva načina. Prvi je da je u pitanju svesna strategija opremanja organizacija utemeljena na vrsti posla koji zaposleni obavljaju. Drugi je da se radi o pojavnom obliku izazova koje pred savremena preduzeća postavlja konstanto praćenje i implementacija novih tehnologija. U oba slučaja, mogućnost kretanja zaposlenih unutar i izvan kancelarije, kao i mogućnost radnika da u potpunosti iskoriste sve različite prostore u radnoj sredini, je pod snažnim uticajem tehnoloških izbora za koje se organizacije odlučuju.

Fiksna tehnologija može biti adekvatno rešenje za poslove koji zahtevaju od radnika da veći deo vremena provedu za svojim stolom. Zaposleni čije obaveze zahtevaju visok nivo kolabracije i veći stepen interakcije mogu pronaći snažan alat u mobilnim tehnologijama kao i tehnologijama koje im omogućuju pristup informacijama nezavisno od njihove fizičke lokacije. Ukoliko zaposleni nemaju pristup digitalnim informacijama bilo gde, mogu se osećati prikovano za svoje kancelarijske stolove i manje je verovatno da će se odlučiti za saradnju sa kolegama koji su fizički udaljeni. Kako se način rada vremenom menja, organizacije trebaju razmotriti kako da usklade svoje strategije organizovanja rada i implementiranja tehnoloških rešenja.

Prevaziđeni modeli radnih mesta opstaju.

Utisak da su se radna mesta drastično izmenila u poslednjoj decenije se može steći zahvaljujući medijima i popularnoj kulturi. Da su sve kancelarije otvorenog tipa, neformalne i snažno podstiču na saradnju među zaposlenima. Dok je ovo tačno na nekim mestima, većina zaposlenih širom sveta i dalje sedi u tradicionalnim kancelarijama fokusiranim na individualni rad i strogu hijerarhiju.

Način na koji su radna mesta dizajnirana, kao i svakodnevna dešavanja u preduzećima, drastično su različita, čak i između susednih zemalja. Pored ovih razlika skoro dve trećine zaposlenih širom sveta radi u individualnim ili deljenim privatnim kancelarijama. Potpuno otvorene kancelarije iako predstavljaju značajan udeo, gotovo jednu četvrtinu ukupnog kancelarijskog prostora daleko su od toga da se mogu nazvati standarnim kancelarijskim rešenjem. Ni potpuno otvorene, ni potpuno zatvorene kancelarije nisu uvek idealno rešenje, međutim ova raspodela ukazuje da preduzeća još nisu postigla balans i adekvatno unapredila svoje poslovne prostore na način koji bi omogućio bolju kolaboraciju među zaposlenima i promovisao aktivno angažovanje na radnom mestu.

Nivoi angažovanja su pod jakim uticajem kulturološke pozadine radnika.

Aktivno angažovani radnici su najprisutniji u zemljama u razvoju, dok su neangažovani radnici najprisutniji u zemljama sa dobro razvijenim tržištima. Zemlja iz koje zaposleni dolaze, njena kultura, očekivanja populacije, utiču na nivo angažovanosti na radnom mestu, kao i stepenom zadovoljstva sa radnim mestom. Kulturološka pozadina radnika i ekonomski kontekst imaju snažan uticaj na percepciju zaposlenih i njihove stavove prema svojoj organizaciji i radnoj sredini.

Da bi organizacija imala pozitivan uticaj na nivo angažovanosti zaposlenih i njihovo zadovoljstvo radnim mestom, potrebno je razumeti šta zaposleni očekuju od svoje radne sredine u zavisnosti iz koje sredine dolaze. Ovo je od izuzetne važnosti za multinacionalne kompanije kada pristupaju dizajnu kancelarija za svoje različite filijale.

Izvor: Steelcase