Kako na poslovne rezultate utiče kada se osećate dobro?

Kada je IBM pitao svoje direktore širom sveta koje su to najvažnije liderske osobine danas, njihov odgovor je bio jednoglasan: kolaborativan, komunikativan, kreativan I fleksibilan. Direktori traže zaposlene koji će se stalno menjati i napredovati. Ovim zaposlenima prija promena, uče u hodu, često I iz tuđih iskustava, beleže ono što nauče. Potreba za ovim veštinama je složenost problema sa kojim se kompanije danas suočavaju  i zahtev za inovacijama koje nisu više rezervisane samo za elitu I za top brendove. Inovacija je klučna stvar u ostvarivanju dobrih rezultata.

Ali evo novog problema sa kojim se direktori suočavaju: kolaboracija, komunikativnost, kreativnost i fleksibilnost su skup osobina koje su potrebne lideru, a one su različite od onoga što su lideri u poslu naučili u prošlosti. Decenijama su poslovne škole obučavale su lidere koji su bili dobro obučeni za oblasti kao što su logistika, nabavka, analiza i slično. Tek u skorije vreme kompanije počinju da primećuju da to nije dovoljno. Oni takođe moraju stvoriti okruženje i kulturu u kojima će ovi novi zahtevi moći da napreduju.

Podsticanje kreativnosti i inovacija zahteva novu strategiju koja bi mogla da iznenadi neke poslovne lidere – rigorozan fokus na dobrobit organizacije i zaposlenih

„Najuspešnije organizacije sada najviše pažnje usmeravaju na dobrobit zaposlenih kako bi dobili emotivnu, finansijsku i konkurentsku prednost.“ kaže Tom Rath, voditelj istraživanja ponašanja na radnom mestu u kompaniji Gallup i ko-autor bestselera “Wellbeing“.

dobrobit1

Glavni mislioci ističu da je dobrobit potpuno drugačiji pojam od welnes-a, koji se fokusira isključivo na fizičko zdravlje zaposlenih I na koji trenutno firme obraćaju najviše pažnje. U SAD welnes program je uveden kako bi se kontrolisali i smanjili troškovi zdravstvenog osiguranja, koje uglavnom snosi firma. U drugim zemljama širom sveta takođe traže način kako da smanje sve veće troškove lečenja radne snage.

Napad na dobrobit

Organizacije imaju jak razlog da budu preokupirane fizičkim zdravljem, obzirom da je ono direktno povezano sa troškovima firme. Širom sveta, stopa obolelih od srca i pluća, dijabetesa i gojaznosti naglo raste. Istraživanja pokazuju da je u Meksiku  32,8%  stopa gojaznosti, a u SAD 31,8%. Trenutno je na svetu  1.5 miliona ljudi sa prekomernom težinom, a bar 25% od toga čine Kinezi. Studija iz 2011. Godine kaže da je u Meksiku dijabetes tipa 2 vodeći uzrok smrti.

U isto vreme dok opada fizičko zdravlje, što predstavlja povećanu opasnost za poslodavce, sveprisutnost tehnologije tera da rade više stvari odjednom, što dovodi do preopterećenja.

Stres dosta doprinosi  “eksploziji bolesti” kod razvijenih nacija širom sveta. Velike i brze promene u poslu, alati i tehnologije koje ljudi koriste čine posao kompleksnijim, zahtevnijim i stresnijim. Sve ovo se širi jako brzo i posao se lako prenosi i na život. Svi ovi faktori su moćni katalizatori u izgaranju zaposlenih i nedobrobiti, čineći dobrobit vrstu upravljanja rizikom.

dobrobit2

Da bi razumeli pozitivan uticaj dobrobiti, Steelcase istraživači su se ozbiljno bavili ovom temom u Evropi, Severnoj Americi i Aziji, istražujući koja je uloga radnog mesta u formiranju odnosa zaposlenih prema dobrobiti. Posle godina istraživanja, tim je došao do bitnog zaključka: Dobrobit je sistematska i holistička, obuhvata mnoge dimenzije, uključujući fizičke, saznajne i psihičke potrebe ljudi. Tim je došao do zaključka da mesta na kojima se ljudi sastaju da rade zajedno trebaju biti dizajnirana tako da imaju pozitivan uticaj na njihovu dobrobit.

Loši zdravstveni rezultati mogu dovesti do loših poslovnih rezultata zbog odsustvovanja zaposlenih, nezgoda i povećanih troškova, tako da je došlo do fokusiranja na prevenciju toga. U isto vreme, raste i svest o tome da fokusiranje na dobrobit, kao mere predostrožnosti, ima ograničen uticaj kao poslovna strategija.

Istraživači kažu da je fizičko zdravlje od bitnog značaja, ali fokusiranje samo na fizičko zdravlje može biti štetno po celokupnu dobrobit ljudi. Sa organizacione tačke gledišta, obraćanjem pažnje samo na fizičko zdravlje propušta se veća poslovna prilika: Dobrobit zaposlenih je kritičan put preko kojeg se mogu postići kreativnost i inovativnost koje su danas potrebne organizacijama da bi bile uspešne.

I progresivnim poslodavcima se šalje poruka: “Danas smo svedoci naleta interesovanja za dobrobit zaposlenih. Kompanije žele da uvedu veće inovacije. Ubeđeni su da mogu dobiti pozitivne rezultate sa kreativnijom, posvećenijom i inovativnijom random snagom. U globalnoj ekonomiji, zasnovanoj na znanju i iskustvu, investiranje u dobrobit zaposlenih je u interesu posla.”