Kako biofilnim dizajnom poboljšati emocionalno blagostanje?

U svetu nakon koronavirusa, emocionalno blagostanje postaće važnije nego ikada pre.

Bez obzira kako će izgledati naši izgrađeni prostori u budućnosti, ima smisla da treba da posvetimo više pažnje tome kako oni utiču na naše raspoloženje. Unutar područja biofilnog dizajna i psihologije okoliša, sve je veći broj istraživanja koja otkrivaju kako dizajn naših okruženja može uticati na naš kvalitet života.

S obzirom na to da većinu svog života provodimo u zatvorenom prostoru, možemo li koristiti ovo istraživanje da podržimo emocionalno blagostanje?

Krivuljasti oblici oponašaju intrigu prirodnih čula i podržavaju dobrobit. Fotografija: Perkins + Will (Interface.com)

Što je emocionalno blagostanje i kako za njega dizajniramo?

Emocionalno blagostanje može se definisati kao doživljavanje čestih pozitivnih emocija, raspoloženja i sposobnosti za dostizanje ličnih ciljeva. Doživljavanje zdravog osećaja emocionalnog blagostanja bio je povezan sa sveukupno povećanim kvalitetom života, učestalijom srećom i čak poboljšanim učinkom učenja. S obzirom na to da gotovo 90% svog života provodimo u zgradama, važno je istražiti emocionalne prednosti koje možemo doneti dizajnom naših svakodnevnih prostora.

Mnogo je faktora koje treba uzeti u obzir poput; osobnih, organizacijskih i kulturnih preferencija. Sastavi poput WELL, FitWEL i ”the Living Building Challenge” rade nadahnjujući posao sa delotvornim pristupima koji podržavaju raznoliku celokupnu dobrobit. Uz to, istraživanja blagostanja učestalo ukazuju na podsticanje pažnje, svesti bivanja u trenutku, i iskustva zahvalnosti kao ključnih elemenata za podsticanje emocionalne dobrobiti.

Uključivanje biofilnog dizajna i povezanosti sa prirodom se redovno u tim pristupima prepoznaje kao ključna strategija potpore za emocionalnu dobrobit. Da bismo bolje razumeli kako biofilni dizajn može uticati na našu emocionalnu dobrobit, pogledajmo šta se događa kada ne živimo u sadašnjem trenutku.

Autopilot može biti štetan za naše zdravlje

“Sećam se trenutka kada je dr Maldrena Chapin, jedna od mojih profesorki na fakultetu, podelila ideju da donesemo gotovo 50 000 odluka svaki put kada uđemo kroz vrata!

Naš razred je bio šokiran, ali kada smo kritički razmišljali o tome, izjava se dobro rezonovala. Jednostavan čin prolaska kroz vrata može da uključuje brojna pitanja i odluke. Je li to sigurno? Jesam li sigurna? Jesu li ovo vrata? Gde se nalazi kvaka? Šta treba da učinim da bih otvorila vrata? Treba li da ukoračim prvo levom ili desnom nogom? Šta ja mislim da se nalazi sa druge strane vrata?, itd. Sve se to događa u tom trenutku.” Bonnie Casamassima

Da moramo svesno donositi ove vrste odluka ceo dan verojatno bismo bili ekstremno preplavljeni. U našem visoko stimulišućem svetu, naša tela prelaze u način preživljavanja, dovodeći nas u automatsko ili autopilotsko stanje koje se pri izvođenju akcija koje znamo i radimo učestalo. Prema poslednjim studijama, gotovo polovinu svog života provedemo u autopilotu. Tome dodajte dodatni stres odlučivanja koje je donela globalna pandemija, a mi potencijalno mentalno i fizičko zdravlje dovodimo u opasnost, a da toga nismo ni svesni.

Suprotno tome, biti svesno prisutan povezuje se sa pozitivnim učincima poput povećane neurološke aktivnosti, smanjenog stresa i povećane sreće. Pa kako možemo češće izaći iz autopilota i učestalije doći u stanje prisutnosti u trenutku?

Dnevna svetlost, prirodni materijali i velikodušno otvoren prostor stvaraju umirujuće okruženje, istovremeno podstičući grupnu distancu na inkluzivniji način. Fotografija: © Cameron Campbell/Integrated Studio (Interface.com)

Dizajn s biofilijom za emocionalnu dobrobit

Kada uklopimo biofilni dizajn u svoje zgrade, angažujemo svoja čula. Angažovanje naših čula izvlači nas iz stanja autopilota i dovodi u sadašnji trenutak.

Biofilni dizajn ima velike koristi za angažovanje naših čula i podržavanje emocionalne dobrobiti: smanjeni nivo kortizola (marker reakcije na stres u našem telu), povećanu ljubaznost, poboljšani angažman tokom učenja i veću društvenu povezanost. Osim podržavanja emocionalne dobrobiti, pokazalo se da takođe pozitivno utiče na finansijsko blagostanje organizacije kroz povećanje usredotočenosti i produktivnosti.

Shane Totten, arhitekta i direktor Odeljka za istraživanje + obrazovanje u Southfaceu, neprofitni lider sa sedištem u Atlanti koji promoviše održive domove, radna mesta i zajednice,

“Kada koristite principe biofilnog dizajna u izgrađenom okruženju, negujete snažan osećaj povezanosti, osećaj reda i sigurnosti. Razmišljajući o Maslovljevoj hijerarhiji potreba, ako se ne osećate sigurno, ne možete težiti višim nivoima blagostanja. Biofilija nam omogućava da se osećamo sigurno, podržano i prisutno. Uz ove potrebe zadovoljene, možemo lakše težiti višim nivoima blagostanja, sreće i dostignuća.

Iako je biofilni dizajn najuspešnije integrisan kroz kolaborativne pristupe, razmotrite niže vođene istraživačke mogućnosti koje će vam pomoći da počnete da koristite biofilni dizajn za podršku emocionalnoj dobrobiti.

Različite postavke koje uključuju pojedinačne mogućnosti sedenja omogućavaju izbor i kontrolu prostora, a da istovremeno podstiču vizualnu privlačnost i distanciranje

.

Integrišite različite vrste prostora

1.Dizajnirajte niz rešenja koja će podržati evoluirajuće potrebe ljudi. Na primer, tokom dana na radnom mestu prolazimo kroz četiri osnovna načina rada: fokus, saradnja, učenje i socijalizacija. Uključivanje ekosistema postavki u celom prostoru pruža ljudima osećaj izbora i kontrole. Ova autonomija podržava povećanje sreće.

Raznoliki prostori koji osiguravaju prikladno distanciranje mogu obuhvatati: male prostorije za fokusiranje, prostrane centralne prostore zajednice (koji omogućavaju sigurno zajedničko boravljenje) ili polu-privatne prostore za sastanke srodne radnim stanicama. Ova varijacija podstiče dobrobit podržavajući naše raznolike stilove rada i zbližava se sa ekosistemom postavki koje se nalaze u prirodi.

2.Dizajn za klijente i zaposlene integriše niz otvorenih i zatvorenih prostora koji omogućavaju jasne preglede prostorija, što pruža perspektivu i osećaj sigurnosti. Manji zatvoreni prostori kao što su sedišta u kabini i sobe za individualni fokus s poluprozirnim vratima primeri su utočišta koja pružaju sigurnost i udobnost.

Podstaknite privlačno i čulno iskustvo

1.Uvesti regionalne fizičke elemente koji nas podstiču da zastanemo, isključimo se iz autopilota, i vizualno cenimo materijal u tom trenutku. Primeri uključuju lokalno drvo; tepih različitih flora koji odražavaju lokalne prirodne uzorke.; izložene teksture od opeke; zidne akustične ploče; i prirodna vlakna koja odražavaju teksture.

2.Integrišite intrigantne uzorke poput fraktala koji izazivaju stanje radoznalosti, tajnovitosti i istraživanja. Ovo nam može pomoći da se uključimo u sadašnji trenutak, negujući poboljšano stanje emocionalne dobrobiti.

Drveće hvata promenljive senke privlačeći naša čula da vide dinamične pomake tokom dana i godišnjih doba.

Slavite kretnje, prolazak vremena i osećaj mesta

1. Uključite strategije koje ljudima pružaju pristup sunčevoj svetlosti tokom dana. Dnevna svetlost podržava emocionalnu dobrobit prilagođavajući naše cirkadijanske ritmove – unutrašnjeg sata našeg tela.

2. Uključite ne-ritmičke elemente u pokretu koji tokom dana dobijaju dnevnu svetlost.

Konačno, kako Shane Totten deli, “biofilni dizajn pruža paletu koja obuhvata sva čula ljudskih bića na svetu. Kada se uspešno integriše, biofilni dizajn može nam pomoći u pronalaženju stvarne suštine u našim projektima kao i u nama samima, što nam pruža sigurnost i pripadnost.” Kao što sada znamo, ove temeljne potrebe ključni su stubovi koji podržavaju našu celokupnu emocionalnu dobrobit.

Nesumnjivo, naši prostori utiču na nas. Osećamo to. Znamo to. Praksa biofilnog dizajna za emocionalno blagostanje raste, a dosadašnji rezultati istraživanja pokazuju rastuće mogućnosti. Najinspirativnije je da imamo mogućnost korišćenja ovih istraživačkih uvida kako bi pozitivno uticali na one koji uče, rade, žive i na kraju napreduju u prostorima koje imamo čast stvarati svakim danom.

Autor: Bonnie Casamassima

Izvor: Interface.com