Korišćenje boja u edukativnim prostorima

Oliver Heath

Jedan od najvažnijih prostora za iskorišćavanje moći dobrog dizajna je u prostorima za obrazovanje. Kada deca od ranih godina imaju pozitivno iskustvo obrazovanja to može da inspiriše i stimuliše njihovu strast za učenjem. Od momenta kada se deca angažuju i uključe, možemo ih podstaći na dalje obrazovanje i time tu strast i znanje mogu da ponesu sa sobom u širi spektar sveta oko sebe – tako ne samo koristeći detetu i obrazovnim ustanovama, već i potencijalno široj ekonomiji društva i zemlje.

Sa budžetima koji su vrlo često previše rastegnuti i sa ograničenim mogućnostima, kako možemo najbolje uticati na izgled prostora i na to kako se pojedinac oseća u istom? Kada razmatramo uticaj, boje na zidovima i na podovima često mogu ponuditi najveći učinak za uložena sredstva.

I tako dolazimo do pitanja koje su to tačno boje koje zaista mogu pojačati kreativnost, fokus deteta, i koncentraciju? Naravno, kultura i društvo će uticati na to, ali kada tražite boje koje imaju univerzalnu privlačnost, onda su to one boje koje su izvučene i koje dobijamo iz prirode oko nas, te se iste mogu iskoristiti u pozitivna iskustva koje svi delimo – a to je najbolje objašnjeno kroz teoriju ekološke valence koja pretpostavlja da preferirane boje pojedinca vladaju našim svakodnevnim odlukama, uključujući i kupovinu, ishranu ili sređivanje prostora.

Već je poznato je da je zelena boja najlakša boja za retinu (mrežnjaču), i kao takva da je najbolja za dugoročnu koncentraciju. Činjenica je da je istraživanje pokazalo da su studenti koji su bili izloženi vidiku zelenog krova nakon napornog zadatka, u odnosu na one izložene pogledu na betonski krov, napravili mnogo manje grešaka i da su imali bolju sveukupnu koncentraciju. i Istraživanje je takođe pokazalo da zelena boja unapređuje sposobnost čitanja. ⁱⁱ

Izvor: Podne obloge Interface – kolekcije podova Iridescence i Brushed lines, Interface.com

U odvojenom istraživanju na temu kognitivnih performansi, plava se pokazala kao boja koja poboljšava kreativnost i sposobnost učesnika da razmišljaju van ustaljenih okvira. ⁱⁱⁱ Smatra se da asocijacija, to jest povezanost sa vodom i nebom, čini subjekte više otvorenim i smirenijim kako bi bili kreativni i nastrojeni istraživanju. Plava boja je takođe često povezana sa poboljšanom produktivnošću. Stoga bi u okruženju za učenje bilo korisno koristiti plavu boju, posebno gde se uče teški predmeti ili gde učenici i studenti češće doživljavaju stresne momente tokom učenja.

Međutim, da bi smo izbegli situaciju gde šema boja postaje previše monohromatska, treba da pogledamo i određene toplije nijanse sa druge strane točka boja. Kombinacijom plave i zelene sa žutim, narandžastim i crvenim tonovima može da pomogne u kreiranju živopisnije i veselije atmosfere.

U smislu učenja:

• Crvena boja je pokazala da povećava pažnju na detalje ^iv
• Smatra se da narandžasta boja prenosi osećaj dobrodošlice i poboljšava raspoloženje, što samim tim poboljšava neuronsko funkcionisanje
• Veruje se takođe da narandžasta boja povećava protok kiseonika u mozak, a takođe se preporučuje i za korišćenje u prostorijama za ispite kako bi stimulisala učenike i studente ^v
• Žuta boja povećava kreativnost, pažnju i pozitivnost ^vii

Kao i sa svim stvarima u životu, jače boje treba koristiti umereno, posebno što se tiče mlađih učenika koji su već skloni uzbuđenju i prejakoj stimulaciji. Dodavanje segmenata boja na podove, zidove, slike, nameštaj i na dekoraciju kako bi se poboljšala pažnja i raspoloženje je uvek bolja opcija nego krečenje celih zidova u crveno što može da izazove osećaj uznemirenosti.

Za poboljšanje zdravlja i dobrobiti studenata i učenika, treba uzeti u obzir vrednost šara koje se prikazuju na umetničkim delima, materijalima i drugim predmetima opremanja prostora. Imamo sklonost posmatranju prirodnih obrazaca koji su takođe poznati kao biofilni fraktali (biofilni dizajn koncept o kome smo već pisali) i razvili smo ‘fraktalnu fluentnost’ za njih. Utvrđeno je da oni smanjuju stres za 60% ^viii, te da imaju restorativni, obnavljajući i opuštajući efekat. ^ix U ‘Hackney Garden’ školi, na primer, fraktali su uvedeni u prostor u vidu zidnih postera sa šumskim pejzažem u smirujućim zelenim tonovima i nijansama. Prikazivanje raznobojnih slika ili umetničkih dela sa elementima prirode na ovaj način može da bude zaista uzbudljiv vid uključivanja prednosti šara u učionicu ili edukativni prostor.

Izvor: Škola Hackney Gardens, Interface.com

Sve u svemu, boje mogu biti finansijski efikasan i veoma uticajan način da se kreira okruženje za obrazovanje koje podiže energiju, uzdiže i stimuliše. Boje mogu biti čiste i razigrane i nema potrebe da budu pomešane sa crnim i sivim tonovima da bi stekli ublažene tonove koje često možete da vidite u sofisticiranim ugostiteljskim objektima, stambenim prostorima ili radnim okruženjima. Hladnije boje su dobre za smirenost, fokus i koncentraciju, dok topliji tonovi pomažu studentima da ostanu i budu srećni, pripravni i pažljivi, i uz sve navedeno dodaju mladalački duh na okruženje. Još bolja opcija je da se ove boje dodaju i u umetnička dela koja prikazuju šare inspirisane prirodom i time dodatno podstaknu blagostanje i zdravlje. Vreme je da otvorimo karton sa bojama!

Pogledajte video klip ispod i saznajte više o projektu Hackney Garden škole.

Reference

i http://www.smh.com.au/technology/sci-tech/seeing-green-boosts-your-concentration-research-shows-20150525-gh8udh.html
ii https://www.shiftelearning.com/blog/color-psychology-elearning-part2
iii https://www.sciencedaily.com/releases/2009/02/090205142143.htm
iv https://www.sciencedaily.com/releases/2009/02/090205142143.htm
v https://www.shiftelearning.com/blog/how-do-colors-influence-learning
vi https://www.shiftelearning.com/blog/how-do-colors-influence-learning
vii https://www.kaplanco.com/ii/using-color-to-enhance-learning
viii Taylor, R. (2006). Reduction of physiological stress using fractal art and architecture. Leonardo, 39(3), 245–251. http://doi.org/10.1162/leon.2006.39.3.245.
ix Hagerhall, C., Laike, T., Taylor, R., Küller, M., Küller, R., & Martin, T. (2008). Investigations of human EEG response to viewing fractal patterns. Perception, 37(10), 1488–1494. http://doi.org/10.1068/p5918

Izvor: Interface.com