Cilj današnjih arhitekata i dizajnera nije samo da stvore održive, energetski efikasne i upotrebljive prostore, već da u saradnji sa svojim klijentima dizajniraju površine koje će pomoći da na površinu ispliva kultura motivisanosti i visoke produktivnosti unutar timova koji je koriste. Kako je dobrobit zaposlenih u fokusu aktuelnih zahteva dizajna, novi pravci su se pojavili iz dojučerašnjih trendova primenjenih na radnim mestima širom sveta, čineći zaposlene inspirisanijim, zdravijim, srećnijim i željnijijm za odlaskom na posao svakoga dana.

Pronaći pravi odnos između stila i funkcionalnosti radnog mesta može znaćajno pojačati vaš posao, vaš tim, ili vaš brend. Trendovi kancelarijskog dizajna su u stanju konstantne promene, i prilagođavaju se potrebama različitih preduzeća. Ovo ima direktan uticaj na našu sposobnost za rad, inspirišući nas da budemo konstantno kreativni, produktivni i pažljivi na radnom mestu.

Biofilični dizajn

Ovaj trend je izbio ispred ostalih trendova, kako ljudi 90% svog vremena provode u zatvorenim prostorijama. Biofilija (što znači ljubav prema prirodi) koncentriše se na urođenu ljudsku privlačnost prema prirodi i prirodnim procesima. Ona sugeriše da svi imamo genetsku vezu sa prirodnim svetom, koja se gradila stotinama hiljada godina života u agrarnom okruženju. Biofilični dizajn koristi prirodu kao arhitektonski okvir kako bi utkala šare i oblike iz prirode u zidanu sredinu, kroz korišćenje prirodnog svetla, tekstura, šablona i živih biljaka. Ovaj trend postaje sve više popularan u formi biljaka, osvetljenja i živih zidova unutar kancelarijskog prostora gde inače priroda nije lako dostupna.

Co-Working

Co-Working je stil rada koji uključuje zajedničko radno okruženje, uglavnom kancelarijsko i nezavisnu aktivnost. Za razliku od rada u tipičnoj kancelariji, Co-Working zaposleni rade za različite organizacije iz zajedničkih prostorija. ~ Wikipedija

Gradi fleskibilnost i daje radnicima mogućnost da izaberu gde će obavljati svoje radne zadatke.
Ove godine ćemo videti kako korporativni Co-Working nastavlja svoj rast i postaje norma među preduzećima svih veličina i tipova, poboljšavajući organizaciju, procese rada, i zadovoljstvo zaposlenih. Neiskorišćeni konferencijski prostor može biti transformisan u prostorije za pauzu, zajedničke aktivnosti, tišinu itd. kreirajući produktivniju upotrebu prostora ivizuelne komunikacije, promovišući interakciju.

Fleksibilni prostori

Ovaj trend je popularan u poslednje 3 godine. Fleksibilno radno mesto je uglavnom okarakterisano sa stalnom promenom i varijacijom, i lako može transformisati radne prostorije poput konferencijskih sala u poslovne zabave i aktivnosti. Ovakvi prostori daju preduzećima šansu da kreativnije iskoriste svoj prostor, i daju zaposlenima slobodu za inovacijama i isprobavanje novh ideja. Karakteristijke fleksibilnog prostora mogu uključiti pokretne pregrade, složive stolove sa točkovima i lagane stolice koje se mogu slagati jedna na drugu.

Raspored i saradnja

Opšta je činjenica da konvencionalne kancelarije nisu dizajnirane za saradnju, iako preživljavaju nove izazove iz godine u godinu. Radi efikasnosti, kancelarije su tipično dizajnirane linearno, kako bi obezbedile maksimalnu iskorišćenost kapaciteta zadatog prostora.

Sa dolaskom 2018. organizacije treba da se fokusiraju na raspored i dizajn svojih kancelarija, kako bi povišile angažovanost svojih zaposlenih. Radna mesta su jedan od ključnih elemenata za aktivno angažovanu radnu snagu i potrebno je snabdeti kako individue, tako i radne procese.

U nadolazećim godinama posedovati radna mesta koja su dizajnirana kao potpora izgradnji odnosa između ljudi i timova će biti od ključnog značaja za organizacije. Na primer, odsustvo fiksiranih stolova i individualnih kancelarija (tj. niko od vođa timova nema sopstveni kancelarijski prostor) redukuje hijerarhijske barijere i gradi veze između ljudi.

Rasporedi će postajati sve više orijentisani prema kolaboraciji kako budemo ulazili u 2018. Timski rad ne sme biti ometen arhitekturom, a ovaj trend će postajati sve snažniji.

Trendovi kancelarijskog dizajna vođeni potrebama milenijalaca

Kao i svaka druga generacija pre njih, milenijalci su ponosni na to da slušaju različitu muziku i nse različitu odeću od starijih generacija. Takođe se ispostavilo da je ova generacija imala nesrazmerno veliki uticaj na dizajn enterijera, pogotovu na radnom mestu.

Svi smo svesni da celokupan koncept rada upravo prolazi kroz fundamentalne promene. Promene koje naizgled u sebe inkorporiraju veću svest o tome kako fizički dizajn i dekor sredine utiču na mentalno stanje ljudi koji rade i žive u njoj.

Zahvaljujući mnogobrojnim studijama i anketama, sada znamo da dizajn zaista ima dubok efekat na naše mentalno stanje. Kada su profesionalci sa LinkedIn-a popunjavali anketu CanvasPop-a, impesivnih 77% ispitanika je tvrdilo da ih umetnost čini srećnijima, 74% je reklo da ih umetnost inspiriše, a 27% je izjavilo da im prijatan dekor poboljšava produktivnost.

No, koji su to trendovi ušli u kancelarije zahvaljujući milenijalcima?

Inovativni radni prostori

Ova ideja je inicirana zahvaljujući strasti milenijalaca za kolaborativnim radnim prostorom, open space konceptom i opuštenijom radnom sredinom. Za veliki broj mladih profesionalaca, radno mesto je više od mesta na kome provedu 8 sati dnevno radeći – oni se ovde sreću sa prijateljima, druže i osećaju cenjeno. Zaista, za mnoge milenijalce, radno mesto predstavlja bolju i srećniju sredinu od kućne. Nekonvencionalni radni prostor može se sastojati od sofa, živahnih boja, tihih radnih regija, soba za aktivnosti poput stonog tenisa, lazy bag-ova i mnogh neuobičajenih osobina koje čine radno mesto zabavnim i motivišućim.

Visoka tehnologija je tu da ostane!

Sa sve višim brojem milenijalaca koji ulazi u radnu snagu, ovo je trend koji je bio u porastu u 2017. i nastaviće da raste i u 2018. Današnji način rada će se značajno promeniti kako tehnologija napreduje i efikasniji načini rada budu uvođeni u organizacije. Preduzeća zato konstantno istražuju načine da ostanu u koraku i integrišu tehnologije u različite obaslti radnog prostora, uključujući nameštaj sa ekranima koji bi olakšao prezentacije, mogućnost bežičnog deljenja ekrana itd. Isto tako smartboard-ovi; koji omogućuju osoblju efektniju saradnju, kao i mogućnost da pošalju sve kopije beleški, skica i crteža kao email posle sastanka – postaju sve češći prizor. Kako se tehnologija fizički smanjuje i postaje mobilnija, ona takođe smanjuje i naša radna mesta. Moderna kancelarija je manje verovatna da ima velike individualne prostorije, iz razloga koji su navedeni ranije, ali i zbog toga što su personalni kompjuteri (Desktop PC) i komplikovani telefonski sistemi sve ređa pojava. Tehnologija takođe čini radna mesta manje centralizovanim, u smislu da se sastanci mogu obaviti bilo gde, kao i zbog činjenice da veliku količinu tehnologije iznosimo sa sobom van kancelarije.

U preduzećima u kojima preovladavaju milenijalci, iako se ta preduzeća ne bave visokom tehnologijom, nije neuobičajeno videti:

  • Bežične tastature, miševe i slušalice
  • Lične laptopove
  • Netbukove
  • Tablete i smartfone
  • Kompjuterske postavke sa dva ili više monitora

Interesantno je da najoštrije generalizacije vezane za milenijalce (da su zaljubljeni u sebe, sebični i udaljeni od društvenog kontakta) nemaju veze sa realnim stanjem. Kako to? Dok su bejbibumeri imali snažni potrebu za privatnošću i kancelarijama na radnom mestu, milenijalcima su draži radni prostori sa fleksibilnim nameštajem, manje individualnih pregrada, i mnogo više kolaboracije.

Transformacija radnog prostora na način da odražava vrednosti i ideale preduzeća, takođe unosi osećaj zajedništva, ohrabrujući produktivnst, angažovanost i ukupnu sreću. Veći komfor zaposlenih ne samo da pomaže u realizaciji radnih zadataka, već će uticati na odlazak zaposlenih na posao sa više entuzijazma.

Sa razumnom upotrebom prostora, možete postići komfornija, efikasnija i produktivnija radna mesta. Najbolji rezultat se postiže kada je osoblje uključeno u proces dizajna i opremanja. Takođe je moguće iskoristiti ovu priliku za implementaciju novih, efikasnijih načina rada. Kada je u pitanju radna sredina, bolje je staviti akcenat na kvalitet u odnosu na kvantitet.